Ugovor od prvog dana, doduše na određeno i redovna plata, to je sve.

Jako mala plata, koja ni blizu ne odgovara radu i obavezama. Obaveze se stalno gomilaju, ja radim na kasi i imam čitavo odeljenje na prehrani da popisujem rokove i za to ODGOVARAM (znači ako istekne rok tražiće mi da platim), a nemam mogućnost da to odradim u radno vreme, nego se zahteva da dolazim ranije i ostajem duže, naravno neplaćeno. Stalno fali novina i cigareta, koje opet mi plaćamo od bedme 23000, onda namerno napravljen manjak na kasi od strane šefova koji opet morate platiti.... Rad na državni praznik je navodno plaćen 120%, ali vam tada smanje redovnu satnicu i topli obrok svedu na 100 dinara mesečno pa umesto 23000 dobijete 24000, a celu Novu godinu, Božić i Uskrs provedete u Rodi, po meni za džabe. Savet - prihvatiti posao samo u slučaju krajnje nužde i odmah početi tražiti drugi.

Počnite da razmišljate o radnicima kao o bitnom resursu firme, što ustvari i jeste. Manje novca u sponzorstva a više u ljudske resurse bi dovelo do mnogo kvalitetnije obavljenog posla.

REDOVNA PRIMANJA, NA VREME, IMAS RADNO VREME

BEDNA PLATA U ODNOSU NA OSTVARENI PROMET, I RAD. A NE TO SVE I MENADZER MOZE DA TE KAZNI ZA STA MU PADE NA PAMET, OD 5% DO 30%

Naravno povecanje plataaaaa, i topli obrok koji je bednih 17,00 din na dnevnom nivou

Redovna isplata. Pravno regulisan status zaposlenog.

Nema kraja dodatnim obavezama koje potpadaju pod stavku u ugovoru "i sve sto menadzer kaze da treba". "Lojalnost" podrazumeva da si bespogovorno spreman za izvrsavanje svake zamisli pretpostavljenog, bez obzira na imbecilnost zahteva! Nije tesko zakljuciti zasto se neko oseca robom ( svaki akcenat odgovara)!

Iako nas (radnu snagu) politicari nude kao jeftinije nego u Kini ili Turskoj, budite svesni da su ljudski resursi OGRANICENI!

Svi su prijavljeni od prvog dana,na odredjeno.Ugovori su na mesec,do tri meseca najvise.Plata je redovna.Jedan dan nedeljno slobodan.Pauza za obrok je pola sata.Godisnji je dva puta po petnaest dana.

Posao je preobiman,a radnika je malo,svega dvadeset.Radi se i na kasi i na odeljenju,higijenicarka ne postoji,vec radnice odzavaju higijenu sto podrazumeva svakodneno ciscenje kuhinje,kancelarija,wc-a,potrosackog wc-a,prostora izmedju kasa i ulaza u radnju,kao i cepanje i bacanje gomile kartona i ciscenje oko kontejnera,ciscenje parkinga,praznjenje kanti za smece itd.Radnici se redovno uz osmeh zamoljavaju da ostanu duze pola sata ili da dodju ranije dva sata,a ne placa im se ni pet minuta prekovremeni rad.Za praznike se radi po dvanaest sati,nedeljom se dolazi u pola osam,a odlazi najranije u pet,a nekad i u osam uvece ako se radi parcijalni popis,a u ugovoru stoji da se toga dana radi pet sati.Svaki dan se dolazi sat vremena pre otvaranja,i radi se do tri,odnosno pola cetiri,a u ugovoru stoji da je radno vreme sedam sati.Plata je fiksna i iznosi od 22 do 24 hiljade,sefovi imaju malo vise.Politika firme je robovlasnicka i ucenjivacka.Napetost i pritsak su ogromni,ocekivanja prevelika,a stimulacija nikakva.

Zaposlite jos ljudi,to je jedini nacin da se posao odradi kvalitetno i na vreme.Mislite na psihicko i fizicko zdravlje ljudi koje iskoriscavate kao robove,a ne samo na dobit firme i sopstveni uspeh.Pitajte ljude nekada na sastancima kako se osecaju,sta bi promenili,kako mozete da im olaksate posao.kao sto ih pitate da ostanu jos dva,tri pet ili vise sati,jer svi ti sati su sati manje sa nasom decom,zenama,muzevima...

Pa radila sam do 2008 i uopste nije bilo lose po meni. Sefova je bilo svakakvih ali odes da se pozalis i bude reseno odprilike ako znaju da sam u pravu. Nije bilo prekovremenog rada osim u danima kada je neverovatna guzva i to maksimalno 1h. Plata je uvek na vreme bila.

Plata zavisi od prometa ljudi i moze da varira i do 5000 dinara sto je jako puno bilo u tom periodu (ni sad nije malo). Dosta ljudi dolazi i daje otkaze jer su sefovi ka-ta-st-ro-fa.

Ne znam sad kakvo je stanje, verujem da plate nisu mnogo bolje mozda da su vece za 20% u odnosu pre 7 godina. Pobrinite se i dovedite sefove u red jer se previse uzdizu i tretiraju ljude kao zivotinje. Ja nisam imala sa tim velikih problema ali sam pricala sa kolegama i koleginicama.